Im so proud you quit drugs.

Ratni baštovan

Moj izbor. Izbori su čudna stvar i apsolutno večno pitanje. Ali ne mogu da polemišem o tome kada ni u večnost ne verujem.  Ne bih sada baš ni o veri, nisam siguran ni šta je to tačno, znam u šta ja verujem, ali to se verovatno ne poklapa sa verom drugih ljudi, a tek ne sa, nedajbože, religijom.  Koliko podpitanja, mislio sam da su ovi razgovori za posao baštovana manje komplikovani.  Nikada mi nije ni bilo jasno čemu ta pitanja služe, jer uvek hladnokrvno mogu da slažem na svako i da budem šta god se od mene traži a da zapravo ne sazna ko sam ja u stvari. Nekada čak možemo i sami sebi to da uradimo, obrišem snimak sa ispraćaja i bacim uniformu, i nikada niko neće saznati da sam nekada bio vojno lice, a posle odredjenog vremena ću zaboraviti i sam, kao sto već i jesam. Doduše nekada sanjam neke bitke, neka lica iz tog života u maslinasto-zelenom, budim se znojav i potrešen, ali uvek to svrstam kao košmar, ili kao da sam nešto loše pojeo pred spavanje.

Išli smo nizvodno Drinom do sledećeg punkta, vojna vežba. To splavarenje bilo je pre desetak godina. Nikada ne volim da kažem tačnu cifru jer to znači da imam dobro pamćenje, a šta više želim da ga istreniram da ne bude dobro, želim da pamtim samo onoliko koliko treba, verujem da je to sasvim dovoljno. Sva sreća pa se to desilo pred kraj splavarenja, jer da se desilo ranije, možda ne bih preživeo. Nisam ni ja znao da sam alergičan na ose. Kada se to dogodilo, brzo su me odveli u neko selo, smestili me u šator i čekali neku meštanku da se pojavi. Dšsla je ubrzo potom, ne noseći nikakav lek sa sobom u rukama. Isprva sam mislio da nije shvatila koliko je situacija ozbiljna, da je došao kraj. Znao sam da je trebalo ranije da napustim vojsku, ništa od ovoga se ne bi ni desilo. Medjutim, panika je bila neopravdana, ona se prošetala livadom ispred šatora, ubrala neke tri travke, smrvila ih jednim palcem u dlan suprotne ruke, prišla i istrljača mi tu smesu po vratu, na mestu uboda. Gušenje je odmah prestalo i ubrzo potom je prekinulo i zujanje u ušima.

Kako sam počeo da izučavam bilje, postao sam sve više opterećen time i sve me je više zanimalo. To je čitav jedan mikro svet koji živi uporedo sa nama, od kojeg mi i te kako zavisimo, a ne posvećujemo mu dovoljno pažnje. Ne radim to samo zato što mi je spaslo život, zaista osećam strast i ljubav prema tome. Toliko toga sada znam i osećam se bogatije nego ikada pre. Zaista bih mogao doveka da sedim u svojoj vikendici i bavim se istraživačkim radom, ali aplicirao sam za ovo mesto, pre svega što po prirodi nisam baš toliki vuk samotnjak, prijalo bi mi malo socijalizacije a da sam opet medju svojim biljem, a drugo, gazdarica ove vile je jedna lepa i prefinjena dama, apsolutno joj je potreban lep baštovan poput mene. Za sada neka bude tako, a ko zna, možda će se desiti da postanemo i bliski, možda ću joj nekad priznati da sam slagao na informativnom razgovoru kada su me primili za baštovana. Možda joj nekad čak i ispričam koju priču o vojsci i košmari odu zauvek. Mada, ni ovako mi nije loše.